Vilica za Vida i ja

Vid jako lose spava, ali ulovim tih pola sata kad malo cvrsce zaspi navecer da pogledam na internetu ima li neki recept za sutra, novi članak o dermatitisu i zapravo stalno nešto tražim. Naišla sam na forum s receptima za alergičare ali ono što je mene zapravo i potaklo na blog je činjenica da lakše mogu naći recept za nešto slatko jer je svima to bilo teško pa su svi počeli stavljati recepte, nego ideju za ručak. Mislim da se sve žene susreću s tim problemom svaki dan, a posebno majke alergičara. I kad nađem dobru ideju s namirnicama koje imam ili mogu lako nabaviti, opet moram prilagoditi recept jer kombinacija alergena koju djeca imaju je nevjerojatna. Ja nisam od onih koja ubacuje zamjene za jaja, ne preferiram tofu i seitan itd. tek se prilagođavam svemu i učim. U nekom od postova staviti ću što mjenjam s čime, ali kao što rekoh, učim, pitam, tražim, dijelim i od svakog prihvaćam savjet. Ima jako puno "food" blogova, sve je to super i fino, ali ja u svakom receptu nađem nešto sto ne smijem ja (jer dojim) ili Vid..jer opet je alergičan na svašta ili mu još nisam ubacila u prehranu. Drage mame izdržite, proći će. Nije lako..meni je teško, priznajem. Teško mi nekad padne uopće dić iz kreveta i brzo mazanje kremama, gledanje kakvo je stanje kože, bojim se na što ću naić nakon i tako neprospavane noći. I onda krećem dalje, što za dručak, što za ručak, a imam još jednu curicu koja ima svoje ideje za papanje. I onda krenu i birat, brljavit po tanjuru, i kosa mi se digne na glavi, al šta ću..i onda opet iz početka. Meni je lakše kad s nekim podijelim muku, a ruku na srce nitko ne voli slušati kukanje. E pa evo sad cu kukat tu, onima koji imaju iste probleme, ma nisu to problemi to su slatke muke koje ce proći. Ponavljam stalno..proći će..i to brzo.